Naša filozofija

Jedne noći je čovek imao san. Sanjao je da se šeta sa učiteljem duž plaže.
Preko neba kao blesak, jedan za drugim pojavljivale su mu se slike o njegovom životu. U mnogim od tih slika koje su izlazile uočio je jednu sa dva para sandala koje su ostavljale tragove u pesku. Jedne su pripadale njemu, a druge njegovom učitelju. Kada je i poslednja scena blesnula pred njim, pogledao je iza sebe u otiske sandala na pesku. Primetio je da je mnogo puta, dok je hodao svojim životnim putem, na pesku postojao otisak samo jednog para sandala. Primetio je takođe da je to bilo u trenutcima kad je bio najtužniji i kad mu je bilo najteže u životu. To ga je jako mučilo i postavio je pitanje svom učitelju u vezi sa tim. “Rekao si mi da kad jednom odlučim da te pratim, da ćeš hodati samnom celim putem. Ali sam primetio da je u vreme najvećih teškoća koje sam imao u životu, bio otisak samo jednog para sandala u pesku.
Ne razumem, zašto si me, kad si mi bio najpotrebniji, ostavio”?.
Učitelj je odgovorio: ”To je bilo onda kad sam te nosio”. 

Jazzayoga je nastala sa željom da na tržištu ponudi zdrav koncept ishrane. Imajte stav, da za sve sto radite u zivotu prema svom telu, kažete sebi: “”Ja služim svoje telo””. tako ćete znati da kad unosite nešto u svoje telo, da li je dobro za njega. ako npr. unosite alkohol, i kažete sebi “”Ja služim svom telu na ovaj način””, znaćete da to nije tačno, a na kraju ćete prestati to da radite.

Smisao života

Ne treba da tražiš smisao života, treba da znaš smisao života.

Istakni se u svemu što radiš, treba da postoji savršenost u svemu što radiš.

Treba da postoji savršenstvo u ponašanju,

Treba da postoji savršenstvo u strasti,

Treba da postoji savršenstvo u saosećanju

Treba da postoji savršenstvo razumevanju

U svakom koraku kroz život, u svakoj situaciji u životu probaj da razviješ savršenstvo I to je prava suština života.

 

Swami Niranjanananda

U Vedanti se, kao učenju mnogo starijeg datuma- Svamiji je govorio da datira od pre 40 000 godina- takodje postavljaju pitanja: kako se treba ponašati, kako bi pojedinac trebalo da se ponaša, šta podrazumeva ispravno postupanje u spiritualnom životu, kakva bi trebalo da budeduhovna osoba, kako bi ona trebala da govori, kako bi trebalo da živi, na kojinacin bi trebala da postupa. Postoji priča o uceniku, o vrlo iskrenom učenikukoji je želeo da uči, ali je bio zbunjen čitajuci različite spise. Zato jeotišao kod svetog čoveka Vashiste, koji je bio jedan od najvećih svetaca uproslosti i kome su bile otkrivene Vede. I učenik je rekao: Ja sam zbunjen.Čujem toliko različitih mišljenja o tome kakvi treba da budemo, kako bi trebalo da živimo. U sanskritu je to poznato kao dharma, ispravan kodeks postupanja ili  ispravnosti, načelo koje život čini vredan življenja. Znači, učenik je želeo da sazna kako da živi ispravno. Rekao je mudracu: Molim te, pomozi mi, ovo učenje 
govori o ovome, ta škola me je naučila tome, ona druga škola podučava drugu
vrstu učenja - i dodao: Moj mali um je zbunjen. Ne mogu sve to da drzim u
glavi, a ja bih zeleo da proživim život kako treba. Da li bi mogao da mi kažes
u kratkoj rečenici kako treba da postupam u svom zivotu? Mudrac je odgovorio: Čak i među mudrima postoji neslaganje o tome kako treba pravilno postupati, ali ako budeš imao jednu stvar na umu, to će te voditi kroz život. Izgovorio je više hiljada godina pre Hrista ove reči: Čini drugima ono sto bi želeo da drugi čine tebi.

Grupa ljudi je putovala sa kamilama
preko pustinje. U sumrak, kada su se spremali za počinak, morali su da privežu
kamile da ne bi pobegle. Kada je sluga hteo da ih priveže, shvatio je da ima
toliko konopca da može da priveže sve kamile osim jedne. Otišao je do svog
gospodara i kazao mu o čemu se radi. Ovaj je uzvratio: "Lakomisleni
čoveče, trebalo je da se pripremiš". No, gospodar je imao zdrav razum, a samo
to je i bilo potrebno. Prisao je ne vezanoj kamili i počeo da se pretvara da je
vezuje. Učinio je sve pokrete koji se rade kad se kamila vezuje za urminu
palmu. Svi su duboko zaspali. Ujutru, kad je sunce ogranulo, sluga je otišao i
odvezao kamile. Oko one koja nije bila vezana nije se ni mučio. Karavan je
krenuo, no ta kamila je i dalje stajala. Sluga je otrčao gospodaru rekao mu da
ona kamila stoji kao prikovana pored drveta mada nije privezana. Gospodar se
vratio i izveo sve pokrete kao da odvezuje kamilu i kamila se pridružila
karavanu. Satyananda kaže da smo mi ta poslednja kamila. Mi smo slobodni, ali
to ne shvatamo. Naš um je neograničen i ima ogromne mogućnosti, ali mi to ne
shvatamo.

Dva kamena su pričala. Jedan se nalazio na podu hrama,
a drugi kamen je bio isklesan u obliku veličanstvene statue. Jednog dana čovek
je ušao u hram da bi se pomolio i čuo je kako kamen na podu kaže kamenu u obliku
statue: Zašto je to tako, zašto svako stane na mene i divi se tebi? Zar nismo dva
kamena?, a kamen u statui reče: Da, naravno, zar se ne sećaš? Na početku smo
bili jedan kamen. Skulptor je otišao u kamenolom i uzeo nas je kao jedan, ali
mi smo bili preveliki da bi radio na nama i zato nas je podelio. Za početak on
je odabrao tebe. Uzeo je alat da bi poceo da te oblikuje, ali ti si toliko
galamio, vrištao i plakao da te je on spustio i rekao: Ova stvar predstavlja
gubljenje vremena i ne mogu da radim sa njom. Zatim je izabrao mene. Ponovo je
uzeo svoj alat i počeo da radi, a ja sam mislio: Mora da postoji neki razlog
zašto je ovaj čovek došao i uzeo me odande gde sam živeo srećno i u miru,
prepolovio me i počeo da lomi. Mora da postoji neki razlog za to. Ja sam ćutao.
Prošao sam kroz sve to, nastavio sam da ćutim i pogledaj sada mene, a vidi sebe.
To je razlog zbog koga ljudi stanu na tebe i dive se meni. Slično se događa
kada bilo šta drugo želite da postignete. Ako želite da budete u vrhu u svojoj
profesiji i ako hoćete da postignete vrhunac u vašoj karijeri, ako želite
da dostignete krajnji domet u spiritualnom životu, da dođete do najvišeg nivoa,
morate da prođete kroz odgovarajuću disciplinu, morate da se suočite s
izvesnim teskoćama, ali naravno, o tome nikada ponovo nećete pričati. Ljudi
koji vas sreću vide vas kao gotov proizvod, jer oni nisu imali prilike da vas
gledaju dok ste morali da prolazite kroz neprijatna iskustva. I zato covek
pomisli: Zašto vi ne morate da se suočavate sa teškoćama sa kojima ja moram da
se nosim? Zašto je to tako lako za vas, a teško za mene? To nije lako ni za
koga. Svako mora da se uhvati u koštac sa takvom vrstom izazova. Stvar je samo
u tome da ga neki ljudi prihvataju i to shvataju kao deo razvoja, dok drugi
ljudi govore: Ne, ja to ne želim. U osnovi, postoje dva tipa ljudi.

Jedan vrlo čuven rabin je došao u jedno mesto da govori. Mnogi ljudi su došli da ga čuju. Jedan učenik je zakasnio i utrčao bas u trenutku kada se rabin sagnuo da zaveže pertle na cipelama. Jedan prijatelj ga je ugledao i rekao mu: "Došao si jako kasno, sve si propustio, pričao je tako divne stvari, naučili smo tako mnogo". A učenik koji je zakasnio je rekao: "Nije baš tako. Bez obzira što sam došao kasno, samo posmatranje načina na koji on vezuje pertle je ceremonija za sebe". 

Godine
1854 -veliki beli poglavica- iz Vašingtona dao je ponudu za veliku oblast
indijanske zemlje i Indijancima obećao -rezervat-. Odgovor poglavice Sijetl
 opisan je kao jedan od najlepših i najdubljih, ikada iznetih, izjava po pitanju 
čovekove okoline. Grad Sijetl dobio je naziv po poglavici čiji je govor bio
odgovor na predloženi Ugovor po kome se Indijanci nagovaraju da prodaju dva
 miliona ari zemlje za 150.000 dolara.

 Kako 
možete kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje? Ta ideja nam je strana.

 Ako 
mi ne posedujemo svežinu vazduha i bistrinu vode, kako vi to možete kupiti? 

Svaki
 deo te zemlje svet je za moj narod. Svaka sjajna borova iglica, svaka peščana 
obala, svaka magla u tamnoj šumi, svaki insekt, sveti su u pamćenju i iskustvu moga 
naroda. Sokovi koji kolaju kroz drveće nose sećanje na crvenog čoveka. Mrtvi
 beli ljudi zaboravljaju zemlju svoga rođenja kada odu u šetnju među zvezdama.
 Naši mrtvi nikada ne zaboravljaju ovu lepu zemlju jer je ona majka crvenog 
čoveka.

 Mi
 smo deo zemlje i ona je deo nas. Mirisno cveće naše su sestre, jelen, konj,
veliki orao, svi oni su naša braća. Stenoviti vrhunci, sočni pašnjaci, toplina
tela ponija i čovek - svi pripadaju istoj porodici.

Tako,
kad Veliki poglavica iz Washingtona šalje glas da želi kupiti našu zemlju,
traži previše od nas. Veliki poglavica šalje glas da će nam sačuvati mesto tako
da ćemo mi sami moći živeti udobno. On će nam biti otac i mi ćemo biti njegova
deca. Mi ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ali to neće biti
tako lako. Jer ta zemlja je sveta za nas. Ta sjajna voda što teče brzacima i
rekama nije samo voda, već i krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju morate
se setiti da je to sveto i morate učiti vašu decu da je to sveto i da svaki
odraz u bistroj vodi jezera priča događaje i sećanja moga naroda.

Žubor
vode glas je oca moga oca.

Reke
su naša braća, one nam utažuju žeđ. Reke nose naše kanue i hrane našu decu. Ako
vam prodamo našu zemlju morate se setiti i učiti našu decu da su reke naša
braća, i vaša, i morate od sada dati reci dobrotu kakvu biste pružili svakome
bratu.

Mi
znamo da beli čovek ne razume naš život. Jedan deo zemlje njemu je isti kao i
drugi, jer on je stranac koji dođe noću i uzima od zemlje sve što želi. Zemlja
nije njegov brat nego njegov neprijatelj i kada je pokori on kreće dalje. On za
sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. On otima zemlju od svoje dece i ne
brine se. Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu decu rađa zaboravljeni su.
Odnosi se prema majci-zemlji i prema bratu-nebu kao prema stvarima što se mogu
kupiti, opljačkati, prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegov apetit prožderat
će zemlju i ostaviti samo pustoš. Ne znam. Naš način je drugačiji nego vaš.
Izgled vaših gradova boli oči crvenog čoveka. A možda je to jer crveni čovek je
divlji i ne razume. Nema mirnog mesta u gradovima belog čoveka. Nema mesta da
se čuje otvaranje listova u proleće ili drhtaj krilaca insekata. A možda je to
jer sam divlji i ne razumem. Buka jedino deluje kao uvreda za uši. I šta je to
život ako čovek ne može čuti usamljeni krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u
bari?

Ja
sam crveni čovek i ne razumem. Indijanac više voli blagi zvuk vetra kad se
poigrava licem močvare kao i sam miris vetra očišćen podnevnom kišom ili
namirisan borovinom. Vazduh je skupocen za crvenog čoveka jer sve živo deli
jednaki dah - životinja, drvo, čovek. Beli čovek ne izgleda kao da opaža vazduh
koji diše. Kao čovek koji umire mnogo dana on je otupio na smrad. Ali ako vam
prodamo našu zemlju morate se setiti da je vazduh skupocen za nas, da vazduh
deli svoj duh sa svim životom koji podržava. Vetar što je mom dedi dao prvi dah
takođe će prihvatiti i njegov poslednji uzdah. I ako vam prodamo našu zemlju
morate je čuvati kao svetinju, kao mesto gde će i beli čovek moći doći da okusi
vetar što je zaslađen mirisom poljskog cveća. Tako ćemo razmatrati vašu ponudu
da kupite našu zemlju. Ako odlučimo da prihvatimo, postavit ću jedan uslov:
beli čovek mora se odnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj
braći. Ja sam divljak i ne razumem neki drugi način. Video sam hiljade
raspadajućih bizona u preriji što ih je ostavio beli čovek ustrelivši ih iz
prolazećeg voza. Ja sam divljak i ne razumijem kako dimeći gvozdeni konj može
biti važniji nego bizon koga mi ubijamo samo da ostanemo živi.

Štа
je čovek bez životinja? Ako sve životinje odu, čovek će umreti od velike
usamljenosti duha. Štа god se desilo životinjama ubrzo će se dogoditi i čoveku.
Sve stvari su povezane. Morate naučiti svoju decu da je tlo pod njihovim stopama
pepeo njihovih dedova. Tako da bi oni poštovali zemlju, recite vašoj deci da je
zemlja s nama u srodstvu. Učite vašu decu kao što činimo mi s našom da je
zemlja naša majka. Štа god snađe nju snaći će i sinove zemlje. Ako čovek pljuje
na tlo pljuje na sebe samoga. To mi znamo: zemlja ne pripada čoveku; čovek
pripada zemlji. To mi znamo. Sve stvari povezane su kao krv koja ujedinjuje
porodicu. Sve stvari su povezane. Štа god snađe zemlju snaći će i sinove
zemlje. Čovek ne tka tkivo života; on je samo struk u tome. Štа god čini tkanju
čini i sebi samome. Čak i beli čovek, čiji Bog govori i šeta s njime kao
prijatelj s prijateljem, ne može biti izuzet od zajedničke sudbine. Mi možemo
biti braća posle svega. Videćemo. Jednu stvar znamo, koju će beli čovek jednog
dana otkriti - naš Bog je isti Bog. Vi sada možete misliti da ga vi imate kao
što želite imati našu zemlju; ali to ne možete. On je Bog čoveka i njegova
samilost jednaka je za crvenoga čoveka kao i za beloga. Ta zemlja je draga
Njemu i škoditi zemlji jest prezirati njenog Stvoritelja.

Beli
takođe trebaju prolaz; možda brže nego sva druga plemena. Zaprljajte vaš krevet
i jedne noći ugušićete se u vlastitom đubretu. Ali u vašoj propasti svetlećete
sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je doneo na tu zemlju i za neku posebnu
svrhu dao vam vlast nad njom kao i nad crvenim čovekom. Sudbina je misterija za
nas jer mi ne znamo kad će svi bizoni biti poklani i divlji konji
pripitomljeni, tajni delovi šume teški zbog mirisa mnogih ljudi i pogled na
zrele brežuljke zamrljan brbljajućom žicom. Gde je guštara? Otišla je. Gdje je
orao? Otišao je. To je kraj življenja i početak borbe za preživljavanje.

Da osećamo mnogo za druge i malo za sebe, da obuzdamo našu sebičnu prirodu, je osnova perfekcije u ljudskoj prirodi. Niko na ovom svetu nije savršeno nezavisan. Svi zavisimo od pomoci drugih. Postavljen si u društvu da primaš i nudiš, da se uzajamno pomazes sa druggima na sve moguce načine. Hranu, odeću, obuću, zastitu od povrede, komfort i zadovoljsvo koje si dobio u životu, imaš zahvaljujući pomoći drugih ljudi. Zato, budi dobronameran. Budi prijatelj čovečanstvu. Dobronamerna osoba uživa u sreći i napretku svojih komšija i drugih ljudi. Nemoj da čekaš nepredvidivu situaciju i okolnosti da uradiš dobro delo. Probaj da iskoristis običnu situaciju. Sw. Sivananda Daj velikodušno, sa skromnošću i sa saosećanjem. Hrana koju ponudiš gostu može biti oskudna, ali ako je ponudiš sa ljubavlju stiče veliku moć, hranljivost i ukus. Budi isti prema prijatelju ili prosjaku, daj im hranu sa ljubavlju i pažnjom, nezavisno od kvaliteta hrane koju nudiš. Gostoprimstvo je suština davanja. Jednom je posetilac sa svojom porodicom došao u ashram a da se pre toga nije najavio da će doći. Posle raspitivanja o njegovom zdravlju, tražio sam od učenika da mu da ručak. Učenik se bunio jer je prošlo vreme ručka, kao i da je ponestalo hrane. Rekao sam mu- Nije važno. Odvedi ih i spremi im bilo sta. Daj im malo surutke i voća. Čak iako nisi u mogucnosti da nekom daš hranu barem budi ljubazan. Ako nisi prijatan iz srca, kako ces biti prijatan u delima?  Sw. Sivananda Ako zaista želite da služite druge, treba da pokušate da zadovoljite sva njihova očekivanja. Treba da radite stvari koje će im doneti nezamislivu sreću. Nikad, nikad nemojte reći, -Ja sam pomogao ovoj osobi-. Oseti, ova osoba mi je dala priliku da joj služim. Ovo služenje mi je pomoglo da pročistim svoj um. Ja sam ekstremno zahvalan-. Ovo čini pravo služenje. Ali generalno, pod kamuflazom služenja drugih, ljudi pokušavaju da zadovolje samo sebe same. To je velika greška. Onaj koji daje dršku oštrog noža drugom, a drži oštru stranu primenjuje pravu služenje drugom. On preuzima na svoja leđa najodgovorniji, težak i nezanimljiv posao i ubija u sebi malog sebe. Njegova želja nadvladava bol i patnju da bi služio i zadovoljio druge. Samo zatvorite oči i pomislite koliko puta ste u toku dana dozvolili sebi da igrate glupu igru sebicnosti. Napravite belešku u svom dnevniku. Bićete zaprepašceni svojim duhovnim stanjem. Analiziranjem ćete otkriti suptilne forme koje vaša sebicnost sadrži. Na kraju ćete je iskoreniti trudom. Neki ljudi imaju sliku o sebi kao o nekom ko je veoma blizu perfekciji. Osecaju da su za dlaku udaljeni da dosegnu realizaciju Boga. Blizu su samo u svojim očima i snovima, u njihovom svakodnevnom životu naći cete ih pune sebičnosti, pune ega i svih drugih negativnih osobina. Sw. Sivananda Niste rodjeni da bi rešili probleme univerzuma. Rođeni ste da otkrijete šta treba da uradite. Ovaj trenutak u životu vam je dat zbog uzvišenih dužnosti , ne zbog sebičnih, da ne budu provedene samo u jelu, piću i braku, vec da se usavršite, da razvijete pozitivne osobine, da nesebično služite čovecanstvo i da dostignete realizaciju Boga. To je svrha vašeg života na zemlji. Svaki trenutak je dragocen… ... Sw. Sivananda

Ne radite ni jedan posao u žurbi ili površno, ili preko volje. Ne možete napredovati sa takvim stavom. Služenje preko volje, nije služenje uopšte. Ovo je mnogo važno kad praktikujete nesebično služenje. Nekim ljudima su ruke na poslu, um na pijaci, intelekt u kancelariji i duša sa porodicom. To je razlog zašto oni ne prave neki vidljivi napredak na putu. Radi svaki posao sa efikasnošću i perfekcijom. Moto bi trebao da bude: Jedna stvar treba da bude dobro urađena, i to je korisno pravilo.

Da osećamo mnogo za druge i malo za sebe, da obuzdamo našu sebičnu prirodu, je osnova perfekcije u ljudskoj prirodi. Niko na ovom svetu nije savršeno nezavisan. Svi zavisimo od pomoći drugih. Postavljen si u društvu da primaš i nudiš, da se uzajamno pomažeš sa druggima na sve moguce načine. Hranu, odeću, obuću, zastitu od povrede, komfort i zadovoljsvo koje si dobio u životu, imaš zahvaljujući pomoći drugih ljudi. Zato, budi dobronameran. Budi prijatelj čovečanstvu. Dobronamerna osoba uživa u sreći i napretku svojih komšija i drugih ljudi. Nemoj da čekaš nepredvidivu situaciju i okolnosti da uradiš dobro delo. Probaj da iskoristiš običnu situaciju.  Sw. Sivananda

Nije važno da li će realizacija da dodje. Uloži napor da usavršiš sebe, da predaš savršenog sebe u služenju drugog. Gledaj na sva bića kao na Boga. Ako vaš koncept Boga uključuje ideju da je On sveprisutan, onda zašto ga ne možeš videti u svim bićima. Šta je to zbog čega se kolebaš da svoja verovanja pretočiš u akciju?

Zaboravi i oprosti svaku povredu koja ti je naneta. Reci lepu reč osobi koja pati. Velikodusnošt ne znači davati samo u dolarima, rupijima ili šilinzima. Malo dobrih misli i malo ljubaznosti često vrede više od davanja velike sume novca. Neka u pocetku vase davanje bude uslovljeno. Kasnije počnite da dajete neuslovljeno. Kad osetite da je svako biće manifestacija Boga, teško je da budete selektivni. Ko je loš? Ko je dobar?  Sw. Sivananda

Uvek daj drugima najbolje, samo tako tvoje srce može da napreduje. Neki ljudi žele da zadrže najbolje stvari za sebe, a najgore daju drugima. Ne zatvaraj svoja vrata da bi iza njih pio najbolju klasu kafe i čaja, i jeo najbolje voće. Onog trenutka kad zatvoriš vrata, trebalo bi da osetiš prisustvo Boga koji posmatra ono sto radiš. Ne bi trebao da postupaš sebično. Onog trenutka kad se tvoje zalihe isprazne od davanja drugima, doći će ti nove. Čak iako ne želis napredak, milost ce ti doći u ovoj formi. Ako jedan poseduje velikodušnost i čistoću, ove vrline automatski donose bogatstvo i oslobođenje. Ovo je nepromenjiv zakon.

Saosećanje ide ruku pod ruku sa milosrđem. Saosećanje je prijateljsko osećanje za druge. To je uputstvo za jednog kako da pomogne ostalima da prevaziđu bol i patnju. Peuzimajući patnju drugih i oslobadjajući ih od nje, oslobađaš sebe. Saosećanje obuhvata sva ljuska bića i životinje, a ne samo ona koja su nam jednaka ili ona koja su iznad nas. Saosećanje je dinamicnost u mislima, rečima i delima. Žrtvovanje sopstvenih potreba i komfora zarad sreće drugih. Zapamti svoje nedostatke i slabosti. Budi umeren u svom kritikovanju drugih i velikodušan prema onima koji prave greške.

Dobra dela nikad nisu izgubljena. Ona pročiscavaju srce. Radi za dobrobit celog sveta. Čini dobro kad god možeš na sve načine na koje možeš, svim ljudima kojima možeš, na svakom mestu gde možeš, u svakom trenutku kad možeš, sa svom snagom ljubavi i srcem ukljucenim u to, dokle god možeš. Vracaj dobro za loše. to je osobina pravog ljudskog bica. Radeci dobro i donoseći sreću drugima, donosiš dobro i sreću sebi.

Jednom sam imao priliku da vidim čoveka koji pokušava da otera majmuna koji je hteo da popije vodu iz posude koju ljudi koriste za vodu. Ne možes da donosiš sud o srcu neke osobe na osnovu količine novca koju da u dobrotvorne svrhe ili veličini bolnice koju izgradi. Posmatraj sitnice kao sto je ova. Kad bi doneo vodu u dobre svrhe a desi se da je majmun prospe, koja bi bila tvoja prva reakcija u delu sekunde? Koja je prva misao koja navire iz tvog uma? Koji je prvi impuls? To je ono sto odredjuj pravi kvalitet tvog srca.